Odlomak iz romana "Očevi i deca" - I.S.Turgenjev

Usko mestašce koje zauzimam toliko je sićušno u usproredbi sa prostranstvom gde me nema i gde nikome i nije stalo do mene; i deo vremena koji uspem proživeti toliko je ništavan prema večnosti gde me nije bilo, niti će biti... A u ovom atomu, ovoj matematičkoj tački kola krv, radi mozak, takodje se nešto zeli... Kakva drskost! Kakve besmislice!