Dogodio se jednom na zemlji,
Na svetoj vojvodjanskoj zemlji,
Pesnik sveta,
Miroslav - Mika Antić!
Gospo'n Mika garavih sokaka,
Mika ''bači'' iz široke Bačke,
Paor i čoban iz ravnog Banata,
Filozof i bećar iz kićenog Srema!
Ciganski knez! Ružokradica!
Poslednji vojvoda Vojvodine!
Nikad ga nevideh bez konja i sokola!
Konj da ga pronosi po banatskim pustama,
A soko da mu zvezdu padalicu
iznad Mokrina lovi i ulovi...
Pa kad ono zabasamo u vetrenjače,
u napuštene mlinove, razbojnička svratišta
tad' svi poviču ''Ta di si bre, Miko''!
A onda Mika Antić postane harmonika,
postaje ćemane, postaje bas,
postaje truba, postaje tambura,
postaje vino, postaje cveće na stolu...
A onda Mika bude kralj,
bude ''Li Taj Po'', bude ''Katu''
bude ''Vijon'', bude ''Ljermontov''!
Na momente, gorak k'o Jakšić,
a opet da ga na ranu priviješ k'o Desanku.
Dogodio se jednom na zemlji,
na svetoj Vojvodjanskoj zemlji,
Miroslav Mika Antić, živo čudo u čudjenju neprestanom.
Dobar vetar kapetane,
kapetane gospo'n Miko bre!
Dobre i rodne nebeske njive!
Ej bre Miko, Miko ''bači''!
Dovidjenja Miko kišo zlatonosna!
Ej bre Miko čovečino!
Pa, putuj brate Miko,
Poslednji vojvodo Vojvodine!
