Granice...

Ne postoje prepreke! Ne postoje granice! Mi nismo daleko jedno od drugog, mi smo tu, jedno pored drugog, dokle god su naše misli usmerene u istom smeru... Ako mislimo isto, daljina je ništavna! U našim mislima, uvek ćemo se naći negde... Tu, jedno pored drugog, otudjeni od zlog i prolaznog sveta... Ponekad smo ipak sami, a sebi dovoljni!

Pitala si me...

Tražila si da ti napišem nešto, neke lepe reči, nešto što će ti prijati, čime ćeš se hvaliti pred drugaricama... Znaš da ću ja, istog trena, kao zaljubljeni klinac to i uraditi! Ali šta bih mogao da ti napišem? Mogu ti napisati da si ti jedina svetla tačka u ovoj tami, koja me svojim sjajem vodi ka nekim lepšim trenucima, koja tera tugu i tamu što dalje, i koja mi ulepšava ove tmurne i dosadne sate i dane koji su ispunjeni samo tišinom i samoćom...